ISTINITA PRIČA KOJA JE POTRESLA REGION: Ni vi nećete moći da zadržite suze!

Lekar je ušao u bolnicu u žurbi, nakon što je pozvan na hitnu operaciju. U žurbi, presvukao se i otišao pravo na hirurgiju. Tamo je naišao na muškarca koji je nestrpljivo hodao gore dole hodnikom čekajući lekara.

Kad je ugledao lekara, muškarac je viknuo:

-“Zašto ste tek sada došli? Trebala Vam je cela večnost! Život mog sina je u opasnosti! Zar nemate nikakav osećaj odgovornosti?”


Lekar se nasmejao i rekao:

-“Žao mi je, nisam bilo u bolnici, a došao sam najbrže što sam mogao nakon primljenog poziva… I sada želim da se smirite, tako da ja mogu raditi svoj posao.”

-“Smiriti se?! Šta da je Vaš sin u ovoj sobi sada, da li biste se Vi smirili?! Da Vaš sin umire, šta biste Vi učinili?!” Ispitivao je otac besno.

loading...
Lekar se ponovo nasmešio i odgovorio:

-“Ja ću reći samo ono što piše u Svetoj knjizi: Iz praha smo nastali i u prah ćemo se vratiti, Blagosloveno je ime Božije. Lekari ne mogu produžiti život.

Ja sad odgovaram za Vašeg sina i učiniću sve šta je u mojoj moći.”

-“Odlični saveti… posebno kad nismo zabrinuti… kad se ne radi o vlastitom detetu… lako je pametovati.” promrmljao je otac.

Operacija je trajala nekoliko sati nakon čega je lekar iz operacione sale izašao srećan; -“Hvala bogu! Vaš sin je spašen!” I ne čekajući odgovor oca lekar produži i u prolazu reče: -“Ako imate bilo kakvih pitanja, pitajte sestru!”

-“Zašto je tako arogantan? On nije mogao pričekati nekoliko minuta da ga pitam par pitanja? Da sam predsednik države ne bi se sigurno tako ponašao… ali ja sam samo običan čovjek…” komentarisao je otac kad je sreo sestru minut nakon što je lekar otišao.

loading…
Sestra mu je odgovorila sa suzama u očima: -“Lekarov sin je poginuo juče u saobraćajnoj nesreći… Došao je na operaciju Vašeg sina sa sahrane i sad kad je spasio život Vašeg sina, otišao je nazad da se dostojanstveno oprosti od svog sina posljednji put.”

Premda bi svi mi reagovali kao i ovaj čovek, posebno kad nam je život deteta u pitanju, NIKADA nemojte suditi unapred, jer nikad ne znate kakav je život drugih ljudi i kroz šta taj neko prolazi. Zato je nekad pametnije zadržati jezik za zubima jer za sve postoji neki razlog.